Ko je čovekov veliki učitelj?
Niki drugi, nego sam čovek. Zar nije on taj, koji tumači zagonetne znake na raskršćima života, da bi se postepeno penjao od rodjenja do rodjenja?
Zar mu čula nisu dovoljna da bi govorio svojim ovozemaljskim jezikom i nije li opremljen svim onim što mu je potrebno za svoj dugi životni put?
Kakve tajne skriva skrovište njegovog mozga? I zar nije njegovo srce tako skriveno, da niko ne može videti, kakva su blaga u njemu zaključana?
Kao što seme proizvodi moćno drvo, tako će i čovek kao svoje najviše dostignuće ispoljiti savršenstvo, koje u njemu počiva.
Svoje nago telo zaštiti će odećom tokom svog života, svoje telo okrepiće hranom, svoj životni put osvežiće donekle učenjem iz mudrih spisa, ali na kraju, ipak je on taj, koji gorostasno raste, besmrtnim jezikom govori i vraća se univerzumu kada je njegova životna uloga završena.
Нема коментара:
Постави коментар